Sastanak učetvoro

Nekakva crna prilika polako se provlačila tminom koju stvaraše gusta borova šuma , mivena kasnim septembarskim suncem, koje bješe dostiglo visoko zaravnjeno brdo na zapadu, i lagano šiljući poslednje blage zrake nestajaše iza njega. Prilika iskoči na ulicu i lagano se poče spuštati niz strmu stranu podgoričkog brda ka prastaroj crkvi Svetog Đorđa u njegovom podnožju.
Bio je to patak Dača, nekada čuveni glumac bezbroja holivudskih crtaća i ljubimac miliona djece širom sveta. Na sebi nije imao ništa sem crnog perja njegovog zaštitnog znaka i zelene ofucane kape koja skrivaše sitna seda perja na njegovoj glavi. No ništa ne mogaše sakriti okrugli poveliki stomak i tromost njegovih nogu koje gegaše njegovo telo časak na jednu časak na drugu stranu . Beše stvarno žalosno gledati u njega dok povlačeći tijelo unazad pokušava da nekako zavara silu ravnoteže koja davaše punu afirmaciju njegovom gotovo trudničkom izgledu.
Polako stiže do platoa ispod crkve gde susrete grupu od tri čoveka sa kojima se uljudno pozdravi:
,, Koji bre oćete od mene više. Šta me spuštate odozgo a znate da mi treba tri i po sata da se opet ispenjem. ’’
,, Viđi brate Radoje ima nešto što moraš čut’ ’’ odgovori neprilika iz grupe, koja stajaše tačno naspram njega.
Bijaše to Tigrasti Smug, teški nus proizvod vrletnija crnogorskih planina i toplog mora, životinja simbol Crne Gore no na žalost do današnjih dana još ne otkrivena i ne klasificirana. Kako o njenom izgledu niko ne može sa sigurnošću svedočiti tako ni njegov opis na žalost nismo u prilici dati. No ako što vrijedi imaše mlak i slabunjav glas kojim jedva završavaše rečenice. No njime nam ipak otkri trećeg sagovornika.
Radoje Dakić bijaše pokojnik, no dosta očuvan i na oko, za viđet, žilav mrtvak. Smrt i stečaj firme nisu na njemu ostavili većeg traga. Da nije njegove dotrjale zemljane partizanske uniforme i užasnog smrada koji širaše naokol, nesumljivo bi uspio zbariti pokoju podgoričku popičku jer bejaše krupan , brkat čovjek od ideje i sa zvek pričom. Reče:
,, Pazi Dačo , nas trojica ne znamo da plivamo a ti si patka. ’’
,, E pa šta s tim što sam patka? ’’ reče Dača.
Sad u priču ulazi i poslednji od njih. Gospodin Pink Panter biijaše gospodin u pravom smislu te riječi, potpuni kontrast nesrećnom Dači. Onaj stas sa kraja 50tih još uvjek krasaše njegovu nesvakidašnju nadaleko čuvenu pojavu. Boja krzna nalik mu na boju čuvenog dijamanta iz njegovih filmova, a faca mu ista ona radoznala mačja. No ono što vas sigurno najviše interesuje kod njega, njegovo držanje i njegov hod , onaj fascinirajući hod sa neizmeničnim mahanjem rukama, e pa i to mu se sačuvalo. A visok, ništa se nije zgurio s godinama . Dva puta viši nego patak Dača a tri puta lakši.
Nakašlja se elegantno pa gospodski reče:
,, Ništa. Kladili smo se u pare, da ti znaš, brate, to jel da plivaš. Smug veli da ne znaš. ’’
Dača ih pogleda, smrče mu se na oči. Okrenu se i pođe nazad, odmah se međutim zatetura i pade. Ču se grohot iza njega i mrtvački neki smeh.
Dača ustade i nastavi.