Dragi Isuse,
Srećan ti rođendan. Pošto te niko nije vidio jedno par hiljada godina, meni evo pade na um da te pitam za zdravlje.
Pa, Isuse, kako si?
Božanski, kažeš. Uh, blago tebi. E pa ne znam koliko vas izvještavaju tamo gore, al otkad si otišao, ovdje dolje se svašta izdešavalo. Bilo je bukvalno svega i svačega, ljudi su se rađali umirali, voljeli i mrzjeli, mada mislim da je toga bilo i u tvoje vrijeme, dakle ljudi se nisu promjenili Bog zna šta, nisu puno napredovali, a mnogo su se unazadili. Ponekad se čini se da su napredovali samo u načinu na koji muče jedni druge, da svoj um koriste da izmisle novi način da porobe jedni druge. Jeste, tako je: porobe. Doduše danas nema okova, ovi naši robovlasnici su shvatili da ako nas privežu za drvo, mi možemo da nađemo način da pobjegnemo, a onda i da se vratimo i oslobodimo ih životnog ropca dok snivaju svoje blažene robovlasničke snove. Današnji okovi su mnogo ljepši, udobniji, svih boja i oblika, a zajedničko im je što svi žele da ih imaju.
Ma nije ni to ono što me muči. I u tvoje vrijeme je bili onih koji su znali da okovi ne čine roba.
Pišem ti iz drugog razloga... Mene malo nerviraju ovi tvoji portparoli. Sve se bojim da se jedan dio tvojih riječi izgubilo u prevodu. Jedan VEEEEEEEEEELIKI dio. Mislim, Isuse, bez uvrijede, ali vrijeme je da razmisliš o promjeni marketinške strategije.
Govorim ti ovo zato što ne mislim da si ti loš, jer sam negdje tokom svojih dugih godina naišla na jedan opis koji mi je ličio na tebe:
,,Pre par hiljada godina pojavio se taj tip, koji je govorio da bi svet mogao biti mnogo bolje mesto za život kada bi ljudi malo više voleli jedni druge- tolika drskost nije moga da prođe nekažnjeno- morali su da ga razapnu na krst i naprave od njega primer, da takve gluposti ne bi više padale na pamet nikom.''
Doduše, autor se potrudio da ga zapakuje u jednu ogromnu i blago dosadnu knjižurinu crnih korica, tako da ga je malo ljudi i vidjelo.
Da te pitam, sad, kao jedno polubožanstvo drugom... Iskreno, zašto ti je trebala ta ekskurzija da postavljaš po ovom svijetu toliko portparola? Mogao si fino da postaneš legenda, mit ili bajka... Ja, iz ličnog iskustva, znam da to i nije tako loše, a ja sam, pritom, negativac u svakoj priči. Majke pričaju o meni svojoj djeci prije nego što ona zaspu, ali nikad niko nije umro zato što sam ja pričepila prekrasnu princezu ili tražila princu glavu za moj vrišteći kolac, a tvoji portparoli su tu takvu istu djecu slali u rat da umru.
Ja, iskreno, ne volim da sudim o nekom samo na osnovu onoga što čujem od drugih, zato mislim da treba da se pojaviš i demantuješ ono što nisi rekao, fino sazoveš pres-konferenciju, pozoveš sve medije i kažeš nam lično ono što treba da čujemo, jer se ovi svojski trude da ti unište imidž. Zato, pošalji te anđele, duni u te trube, odradi sve što treba, ali pojavi se i otpusti ove tvoje PR menadžere, a onda mislim da bi stvarno trebao da razmisliš o prelasku u legendu, tako je bezbijednije za sve.
Aj sad, ostaj mi zdravo, pozdravljam te i ostajem tvoja
Baba Jaga
