ŠVERC

Godina 1993, zapadni dio Skadarskog jezera, negde oko 03.00 sata izjutra
Brodić, poznate azerbejdžanske marke ,, Sadam’’, brzo i nečujno približavao se crnogorskoj obali. Na njemu samo dva čovjeka, gotovo neprimjetna od velikih paleta prepunih skupog hobija bogatih evropljana, malboro cigareta.
Brodić pristade uz dok , i ugasi motor. Iz njega prvi iskoči, Draguljče, stari crtani lik , tako da se ja sad i ne sjećam baš na šta on ono liči, u svakom slučaju od kad se penzionisao bavi se švercom cigareta. On polako oslušnu, pogleda u pravcu neke stare kuće, očekujući kanda otud nekog. U tom trenutku daske pod njim glasno jauknuše jer na njih pade gromada od jedno 200 kila. Mlata Zamlata je upravo bio izvršio ambiciozni skok sa brodića na drveni dok.
,, E izvini šefe, bilo je slučajno’’ reče.
,, Uh ti kretenu.’’ reče Draguljče i uze poveliku šerpu, pope se na nju i opali šamar Mlati Zamlati, nekada poznatom ortaku Viteza Koje i sudioniku u njegovim avanturama, sad dobro plaćenom fizikalcu sa albansko-jugoslovenske granice.
,, Alo , ma šta to radite, oćete da vas svi čuju’’ prekide ih glas Milete Đukata.
Mileta Đukat, bješe mladi, harizmatični čovjek. Tridesetih godina, koga osim zlatna osmjeha krasaše pregolema iskrenost. On će kasnije postati presjednik svoje porodične firme, koja brojati preko 600 000 nadničara i kojom će osim osim njega upravljati još i brat mu Acika, poznata poštenjačina.
Za njim hodahu još dve prilike.
Prvi bješe elegantni Momče Blato. Krasaše ga pogolemost njegovija brkova koji bijahu magnet za žene. Ti brkovi u to vrijeme, imadoše istu privlačnu moć kao i zlatni osmjeh gospodina Djukata. No kako gospodin Đukat češće koristaše pastu za zube, no gospodin Blato češalj za brčiće, to njegov osmjeh preovlada među pripadnicama ljepšeg pola. Kasnije kad gospodin Blato, postade poznat pisac, on u jednoj svojoj knjizi ,, Među prijateljima’’ optuži gospodina Đukata za prevaru korišćenjem izbeljivača za zube. No tu prevaru gospodin Đukat demantova.
Ipak bilo kako bilo tada bjehoše dragi kumovi i sa sobom vodahu još i Svetog Mara. Sveti Maro bijaše veća poštenjačina nego prethodni dvojac zajedno, takođe bijaše i strašno skroman, pa svoje poštenje krijaše od ostatka naroda koji htjede barem nekom zahvalit za dobrotu i blagostanje koje tada vladaše tim krajem. Takođe perfektno zboraše i 29 slova azbuke. Kasnije postade gazda u dvije ujedinjene firme, no kako njegove akcije ležaše u manjoj od njih, on snažno podrža ocepljenje te firme što mu donese porast udjela u toj firmi i jaču vrednost akcija .
,, Izvini šefe, sve je tu. Daj pare i tvoje je.’’ reče Draguljče.
,, A da to, pa to vam je u redu. Pare vas čekaju u praznom gliseru 200 metara niže.’’ reče Blato.
,, Ma nismo vam mi od juče. Daj pare il ću da tepam. ’’ razrika se Zamlata i krenu ka Svetom Maru.
,, Gospodo, mi, ovaj, naći ćemo neko rrrazumno rrrešenje.’’ Promuca unesrećeni Maro.
Mlatu tad zaustavi Mileta i otpoče :
,, Gospodo , VJERUJTE MI NA RIJEČ, ja vam čvrsto obećavam da će te 200 metara nizvodno pronaći gliser, a u njemu tačnu količinu novca kao...’’
..............................................................................................................................................
Jezerom odjeknuše pucnji.
Draguljče spusti Zamlati ruku, u kojoj on čvrsto držaše pištolj.
,, Neka, reče, daleko su oni već’’.
Obojica gledahu ka jezeru, sa koga se čuše samo tihi zvuci brodića , punog cigareta i govana.