Dabome da da nas znamo da smo bili divno naivni, ali to egzaltirano vreme bilo je najlepše doba naše Jugoslavije: “Računajte na nas.” Mi smo imali najluksuznije snove. Bili smo bezočno srećni. . .Evropa je mogla da se slika: imali smo Jadran, Bled, Jahorinu, Ohrid, Plitvice, Postojnu, Sarajevo, Šar-planinu, Morava je tekla široko, a Tara i Piva brzale kroz kanjone. . .Imali smo bratstvo i jedinstvo, opštenarodnu odbranu i nesvrstane prijatelje. Bili su naši i Krleža i Andrić, Cankar i Zuko Džumhur. . .
Svi oni koji su odmah prozreli tanku socijalističku bajku u kojoj Baba-roga pojede Ivicu i Maricu (za Baba-Jaga još nije utvrđeno kako i čime se hrani :)), mogu da nam zavide. . . Zakinuti su za lepotu tog zanosa (Optimista me odlično razume verujem :)).
A onda, kao što to obično biva, naglo buđenje. Iznevereni tresnuli smo sa neslućenih visina i gadno se ugruvali u prizemnoj realnosti (ko da oni koji žive u višespratnici nemaju realnost).
Uz taj pad kao da smo oborili čitavu policu sa knjigama rasipajući i sve tekstove koje nose. . .tako se to sve sručilo preko nas. Nešto nas je udarilo u glavu, nešto se natovarilo na leđa i mi nikako da ustanemo iz te kupusarije.
Saživeli smo se sa svim junacima knjiga i tako se suočili sa bezobraznim, nevaspitanim, neukim, neobrazovanim i drskim ljudima koji su zaposeli sve, preko noci.
Mišljah da je Supermen samo lik iz crtanog filma ali se razuverim kada pogledam kako stoički podnosimo svaku glupost koju čujemo i kako trpimo svaku uvredu koja nam je upućena. . .toliko vremena
Recite mi, naoružani samo plastičnim tastaturama, vi koji smete reći ono što drugi ne smeju ni da pomisle, recite sme li se u ovoj zemlji sanjati makar i za tren a da tu našu odsutnost neko ne iskoristi protiv nas??? pa makar i u zasedi :)))
PS: izgleda da smo najveci potrošaći sredstava za razbijanje snova, hteli mi to ili ne.
