Nova domovina

Kao najprvije da se ja ispričam poštovaocima na neimanju razmaka,kao drugije mnogo im hvala za pozitivu u komentarima i na glasovima,eto ja reko.
Di stadošmo,aha,daklem austrijanci nam mili i dragi rekoše neka vas tu pa vi budite,a ovi moji odmah u slavlje,zaklaše ponešto (jestivo),popiše,zapjevaše i zaplesali bi al put je bio dug pa kurije oči i to.
Sve to jer mišljaše sad će i nama sunce svanut,nema aga,nema harača,ima se samo napretka i prosperiteta,eee,al nije zapad budala i nema on tih slasti i masti što je glup.
Rekoše oni ovim mojima na najnježniji način,fina raja,šta ćeš,znate,vi te turke ipak najbolje poznajete,gotovo iznutra,doslovno (sjetimo se Murata),pa bi najbolje bilo da vi ostanete tu kao recimo tursko-shengenska granica,lijepo udarate vize,čvrge,šamare što već,mi vam providimo konja, pušku i zeru zemljice (ako je obranite od turaka) i svi zadovoljni.
E tu precima mojim musavim trgnu na nos ono pečeno i vareno,ipak će biti još druženja sa istočnim susjedima i skužiše oni kroz naslage blata da ih ovi pređoše zarad svog mira.
Poznato,je li?
Tako moji ostadoše naganjat se sa turcima još kojih parsto godina,tužno uzdišuć za starom domovinom,pričajuć priče o hrabrom i ponosnom narodu što u nekim brdima živi i turčinu se ne da,znate o kom je riječ,uz povremene probleme sa poslodavcima austrijskim u vidu pokrštavanja i sličnog.
Opstadosmo mi tako kroz stoljeća duga i teška,al opstadosmo,naučismo li štogod,ne baš,kako koje svjetsko sranje se pokrenu mi ga naglavačke skočimo,navikli valjda.
Sada ja živim u zemlji oblika banane,koja je u svađi sa svima oko sebe i sa samom sobom,brdo kredita svako ima,u banci me preko šaltera gleda neki Hans,bit će potomak onog Hansa što moje pretke na granicu stavi,Hans je dušu u Klagenfurtu ostavio a ovdje samo po pare došao,kola mi prodaje Willhelm a kad u hotel na Jadran dođem odsjedam il kod Johana il kod Johna.
Usrećismo se do j..a.
Malo sa zakašnjenjem (čuj mene da malo),čestitam Crnogorcima samostalnost,jer kad države dobiše neki koji ih nikada nisu imali samo su puno o njima sanjali,red i svakako pravo je da je Crnogorci imajun iz stotina razloga i da u ničijoj sjeni više ne žive.
Uz čestitku samo još nešto,budite dobri komšije,pametni jeste,prekrasnu zemlju imate,pouzdajte se u sebe i u nikoga drugog,teško će biti al imam ja vjere u vas,možete vi to.
Od srca,sretno,a na ljeto eto mene do Budve,Tare....