Kad sam završila srednju školu i upisala fakultet, pored čestitanja dobila sam i želje tipa “Ajde, nek' je sa srećom, pa da to što prije završiš i UDAŠ SE!” Dobro, dobro, klimam ja glavom i smeškam se tetkama, strinama, komšinicama, ma, svima se ja njima smeškam samo.
Završim ja fakultet, i pored iskrenih čestitki, opet mi poželješe, kad već dosad nisam, a ono, naravno, da se UDAM brzih dana! Dobro de, mislim se ja, Bog me obdario nezemaljskom tolerancijom i sklonošću za ćutanjem, pa tolerišem i ćutim većinu vremena kad sam medju njima, jer vidim da je sve drugo uzaludno.
Ubrzo zatim i zaposlim se, a pored toga stalno nešto i honorarno radim, nema se mnogo slobodnog vremena, to priznajem, ipak ne mogu se žaliti, ali, ali ... “još” sam neUDATA. Tetke, strine, komšinice & Co. (TSK & Co.) već prekorno odmahuju glavom, vidim ja počele moju mamu da vrbuju u svoje redove. Tata je tvrd orah, on me ne zabrinjava, ali što znam, mafija je to, razmahale se.
Zađavola i što mi je trebalo uopšte, ali ajde, upišem ja postdiplomske ove godine! Ljudi moji, mislim da će strina, kad je kap tad nije ubila, živjeti i stricu život zagorčavati još dugo, dugo godina.
Moja mama je definitivno vrbovana, tako da sad imam posla sa TSKM & Co. Nije mi lako, vjerujte. I dalje tolerišem, i dalje ćutim, ali dokle ću tako, ne bih vam znala reći. Polagano, ali sigurno, približavaju se mojoj tački pucanja. To je opasno, ne poželjela to nikome. HeHeHeee, znate već kako kažu, pas koji laje ne ujeda, ali zato ova kučkica što ćuti...eee!
I pitam se, podstaknuta danas Stokinim postom i njegovom srećom i Krofničinim komentarom i njenom (ne)srećom, zašto ne mogu ljudi oko mene, predvodjeni sa TSKM & Co., biti srećni, i željeti mi to isto, ako sam ja srećna i zadovoljna svojim životom i svime što sam postigla i što ću postići, samo nek’ sam zdravo.
Jesam li se trebala udati za kretena koji mi je na kraju, izmedju mnoštva ostalog, rekao i to da sam “nepodnošljivo divlja i nezrela”, vjerovatno otišavši da traži nešto “podnošljivo pitomo i zrelo”!? Što je i našao, ne sumnjam. Bi li tada TSKM & Co. bio ponosan na mene!?
U ... materinu i sa stečenim obrazovanjem, i sa uspjehom, i sa vaspitanjem, i sa kulturom, i sa prijateljstvom, ma sa svime, kad mala mockingbird nije UDATA!!!
P.S. Uh, napučili su me svi danas, pa se još i iznervirah pišući ovako. Sada ću napraviti malu digresiju, ali s razlogom. Važi, u Sprdiland-u se ne sprdamo svi na isti način, neki koriste “fore”, neki filozofiraju, neki se prave pametni, neki su prosto legende, većina je jednostavno vrh, ali ja tu ne vidim problem. Ako se za išta zalažem, onda je to različitost i originalnost!
Ja nisam ovdje da bih polagala ispit “Metodologija sprdnje u Crnoj Gori, pristupi i principi”, već da se sprdam zajedno sa ljudima i stokom koji mi se čine skroz cool. Mislim da ne griješim u toj procjeni.
Lična je sprdnja, možda i previše, ali sam morala, zaista.
Ajd' uzdravlje! Provedite super vikend!!! "Vidimo se" u ponedjeljak!
