Koliko sam nevaspitana, nekulturna (to se izdvaja od nevaspitanog), polupismena i gloopa to je na dugačko i na široko poznato (i nema nikakve veze sa već negde pomenutim takmičarskim disciplinama, ako me pratite znate o čemu pričam. Pratite li me uopšte, pitam se?)
Iako sam došla slučajno (tako ja nazivam to što me je HarpiJa vukla za rukav da uđem) to me ne opravdava, tako ste i vi mogli da primetite: Izostalo je i “Dobar dan” kada se uđe u kuću, i “Pomoz' Bog”, i “Ja sam ta i ta”. . . . Al' s obzirom da imam prethodno navedene karakteristike+to da sam kantar pa ljubljena pravda uvek naginje na moju vodenicu (da, da imam i vodenicu. Ostavili mi je u amanet, i ja tu svoju starinu čuvam prateći modu, obilazim je svake pete godine i setim je se samo kada zagusti). Te tako ja uvek nađem izgovor, u tome sam neprevaziđena:
Ne volim formalnosti, konvencionalno obraćanje ko da ću da držim predsednički govor, volim ja pozorište ali ne volim maske od loše uvežbanog osmeha (ko' da su sa ofingerom u ustima spavali), kulise od prepodobljene gestikulacije (u kojoj mi je samo Fema, Pere opančara žena, simpatična), kostime NeZnamZaštoSamOvoObuklaKadaNeSmemDaSePomerimDaŠtoNeSpadne (ovo pravilo nema izuzetak). . .tako ja onako komšijski dođoh u papučama, vođena mišlju “vreme je novac” pa reko da vam ga ne oduzimam formalnostima ja se odma raspriča (ko bi nadoknadio tolike svote). . .
Da vam kažem pravo, to bi se tako i nastavilo da nije za mnom došla i Savest. Prati me u stopu (pitam se kako izdrzi pred vratima moje duge boravke u kupatilu), nigde ni makac bez nje, ruga mi se, podsmeva, zapaža i najmanje sitnice (ko da studira kriminalistiku pobogu), blene u ljude, a još uz to priča za desetoro, usta ne zatvara i uvek ima komentar (ko da je neko to pa tražio od nje, a ovamo mi forsira kulturu, oooo kakav apsurd). Zvocala mi je, džangrizala, slatkim rečima mi solila pamet (ni to mi nije jasno) i ja reših da popustim (samo da bih se napravila pametnija).
(Janez evo prilike za tvog druga, nek zavede ovu Savest pa da se spasim. Teško mi je što priliku ustupam njoj ali sve ima cenu heh)
Iiii sada hajde da obavimo to formalno upoznavanje, 'ajmo. . .u red. . .Ko je prvi?. . .mislim Ko je na redu, po redu, kako god? (Stojim ispružene ruke, u drugoj držim lepezu i sreća danas je bura malo odustala pa je i šešir na mestu).
PS: Na sva pitanja van formalnih odgovaram pantomimom. . .
PS na PS: HarpiJa ne znam kako nas trpiš, to je podvig. . . ali nadam se ne još zadugo (valjda ću se ratosiljati Savesti te tako i tebe malo rasteretiti)
PS na PS I: Ako mi ne možete oprostiti bezobrazluk i prihvatiti ispravku onda pokušajte da me isterte van, ali znajte teško ćete izdejstvovati poslušnost, veoma sam jogunasta.
