Hiper market. Ja spremna za nabavku svega onoga čime se moja kuća hrani (Pitam se dal' bi stan bio manje gladan koječega). . .Preskačem zamrzivače uz čudne poglede okolnih potrošača (pobogu pa danas je u trendu instant hrana, a ja tako van fazona cccc).
Meso i suhomesnati proizvodi. Moj red. Seče mesar, poslušno, traženi komad, a neposlušno. . .obrađuje ga u šnicle. Pustim ga, otkud znam, uneo se a drži nož pa da ga ne prekidam. Po završenoj obradi dođoh opet ja na red, zatražih da to meso samelje. A on, prvo iznenađen, pa u neverici, a onda kao iz topa: “Aaaa, to ne može!”
Moram priznati da me je zatekao nespremnu. No, pribrah se: “Molim,. . .zašto ne može?” (nije sekao kosku koliko se ja razumem). . .Kaže: “Ne može, evo imate već gotovo, samleveno (pitaj Boga šta je unutra), a mašina je očišćena!”
Ma ne zanima me, ali kad već potencira bolje da je i kecelju očistio al' ajd' sad. . .a i svašta sa mnom, kako to da biram meso za mlevenje i što baš danas hoću ćufte za ručak.
“Hoću da se samelje to meso ili ništa!”. . .Povuci-potegni video je da nema kud i dobih ja napokon traženo.
Još uvek u neverici krećem dalje. Treba sada naći ostale namirnice, a proizvodi su im poređani negde po vrsti, negde po proizvođaču, negde po zemlji porekla, a negde po nekom sistemu koji ne mogu da provalim. Mislim, ako na istom rafu stoji prašak za veš, farba za kosu i šolje za belu kafu, ne znam koji je sistem. Možda da stavim veš na pranje, farbu na kosu i skuvam kafu, mož' biti da u suprotnom mašina neće da radi.
Tako dođem do raznovrsnih vrsta mleka. Cene nema. Lista na zidu al nigde cene za ono koje tražim (ko nepismena pratim prstom pogled) Obrni prevrni. . .nema. Nedaleko od mene stoji devojka u radnom mantilu, (biće da je radnica pošto ginekolog ne može da bude) prekrstila ruke, bludi u prazno. Ja onako umilno pitam kako da provalim cenu, ima li nekoga ko se razume u ovo. Ona me pogleda bledo i kaže: “Nisam ti ja ovde da ti čitam cene, piše ti tu!”
Odmah je došlo do reakcije Dr. Džekil i Mr. Hajd. . .počni opet da brojiš – ma kavo brojanje! Da udahnem duboko – ne mogu, neću više da udišem gluposti! Da se napravim da nisam čula – čula sam! Da se napravim luda – e, dosta su me budale pravile ludom!
Kako sam joj obrazovala uši neću da vas davim, ali ona poče da uzmiče ko da ću da je bijem. Mada da je progovorila i zveknula bih je garant!
Tako ja pomirih Dr. Džekila i Mr. Hajda, bez čuda prodjoh na kasi (a opet i to je za čuditi priznajte) i kući sa guštom spremih ručak.
PS: Ako hocete recept obratite mi se napismeno da bih isto tako odgovorila, u suprotnom zaboravicete ga sigurno ;)
PS na PS: Izgleda da se ja navukoh na Post Scriptum, no dobro je da nije Prim.Prev. ;)))
