Zaboravljam

Uvijek sam smatrala foliranjem kad radoholičari oblijepe svoj kompjuter podsjetnicima-zvati ovog, uraditi ono. Pamtila sam sve, zadatke, rodjendane, sitnice! Nikad mi se nije desilo da moram da zapisujem stvari, do juče!
Svi mogući moji rođaci su baš prošle nedjelje imali neke posebne predprazničke zahtjeve za mene. Inače sam ja zadužena da budem potrčko svima, da im autobusima šaljem upute ljekaru, da čekam telefone u redovima-što sam odbila i bila žigosana od strane familije, da im pokazujem domaće, idem u trgovinu, plaćam rate za kredite, duvam u dupe-s oproštenjem. Toliko su me upregli,počela sam da zaboravljam, oni da se ljute, tako da sam juče prohisterisala, sve ih pozvala i rekla da ja NEĆU i NE MOGU više psihički da izdržim sve to, pa neka sam svakakva. Zatim me je pozvala moja draga mama, šokirana mojom "nekulturom". Ona i moj otac su mišljenja da što se tiče Nove godine i proslave, bla, bla...prekinula sam je! Godinama živim van kuće, a oni još popuju i zvocaju, a nema toga više, sigurno, makar ne u sljedećoj!
Na poslu situacija slična-završni računi, izravnjavanja, ljudi, masa ljudi, svi pričaju u glas, pritisak, vrišti mi se! I onda sam počela da zaboravljam, rasijana sam, slušam, a ne čujem,svuda imam kvitice sa stvarima koje moram da završim, hoću milijardu stvari da uradim-DRUGIMA I ZA DRUGE. Prvo na poslu, a onda rođacima popodne, samo se naveče bacim u krevet obeznanjena! WHAT A BEAUTIFUL LIFE!
Novogodišnja odluka-neću da zaboravljam i budem luda, biću bezobrazna!