Najpametnija na svijetu

Ovih dana se nešto često svađam sa sestrom..što zbog njenih problema na poslu što zbog mog faxa...sve je počelo jednom jako banalnom situacijom...naime, ja sam u ponedjeljak zaboravila izvaditi veš iz mašine..veš je stajao cijeli dan u mašini, pardon, perilici rublja, i seka došla jako ljuta sa posla doma i ljepo odma počela galamiti..nekako se poklopilo da sam ja morala ispit spremiti za srijedu i sva sam bila u panici(srećom ispit je super prošao)...rekla sam njoj i starcima da ako padnem ovaj ispit da odustajem od faxa..nisu baš jako sretni bili...a čiji bi roditelji bili?...e tu počinje priča....u lice mi je rečeno par informacija o meni koje ja naravno znam ali se moji nisu dali ušutkati....
a) jako sam tvrdoglava
b) najpamtnija sam na svijetu
c) nikog ne želim slušati
d) mislim da sve znam bolje od nekog drugog
e)imam pravo glasa kada me se nešto pita..ali o tome neželim sada pričat
..sve su te stvari povezane..netko će reći da su to mane ali ja mislim da su to moje vrline i čak prednosti.(osim e naravno).zašto?..zato jer ne odustajem od zacrtanoga!kako si ja to zamislim, tako mora biti..zato je meni teško raditi sa nekim u grupi neki seminar ili nešto...volim sama razmišljat, bez ičije pomoći ili uplitanja..učim na greškama sama i mislim da je to najbolje učenje...iako je to možda teži put..
eh sad, koji je cilj ovog posta....želim reći da odmalena roditelji i okolina nam nalaže da budemo poslušni, uljudni ljubazni, imamo plave nevine okice i govorimo hvala i molim...morame sve slušati i nesmijemo imati prigovora na išta jer naravno, odrasli su uvijek u pravu...kada krenemo u školu, učitelji/profesori nam nalažu da nesmijemo pričati, govorimo onda kada nas se prozove, nesmijemo imati svoje mišljenje a kamoli svoje mišljenje iznositi..nedaj bože da je to još suprotno mišljenje od učitelja ili roditelja...onda krećemo na fax kojeg smatramo kao viskoobrazovnu ustanovu gdje možemo iznositi svoje mišljenje i čak ulaziti u argumentacije sa profesorima bez da im se zamjerimo...e da bar...nek mi kaže netko na kojemu je to faxu moguće...onda se zapošljavamo...i šefu ljubimo dupe do penzije jer nas je strah proturječit mu zbog straha od otkaza..eh, onda ostarimo, dobijemo unuke i napokon mislimo da je sad red došao na nas kad ono klinci govore "joj baka kaj ti znaš, daj rađe šuti"....
Dakle, cijeli jebeni život moramo druge slušati, drugima smo sluge i nesmijemo nikome proturječiti..a kada će doći naše vrijeme? kada će se naš slušati? kada će naše mišljenje ikome značiti...
Moji argumetni u toj ajmo ju nazvat svađi su bili sljedeći: šta je loše u tome da slušam samo sebe? valjda čovjek zna za sebe šta je dobro za njega a što ne...šta ima loše u tome slušati svoje unutarnje ja?da, najpamtnija sam na svijetu..i?...svi za sebe misle da su najpametniji..i vi mislite da ste najpametniji čim meni držite nek predavanje šta smijem a šta ne....
Šta se događa kada se rodi dijete kojega ne zanima društvo nego je usmjereno na sebe..kojemu nije problem nešto javno reći ma koliko to glupo bilo..ako on misli da je to dobro i pametno?...koje unatoč odgoju sam za sebe uviđa šta je dobro a šta ne...eh, pa sa tim djetetom roditelji imaju problema..jer misle da su pogriješili u odgoju..jer nije ispalo onako ponizno i guzicoulizivačko....
Da, zbog mog karaktera znam često dolaziti u konflikte sa ljudima..ali, kako ja imam svoje mišljenje tako ga imaju i oni..ako ja prihvaćam njihovo, neka oni prihvaćaju i moje..ako se to obostrano prihvaćanje ne dogodi, "zdravo đaci"
da,jako sam tvrdoglava i mislim da sam najpamtnija i ne dozvoljavam puno stvari u nekom ophođenju..komunikaciji...mnogi će sada reći umišljena..ja ću reći nipošto..samo sam svoja...i nadam se da će moje dijete biti istotakvo...svoje!