Jevrem i izgubljen dan

Da je zmaj bio mrtav, onog dana kad je Džordž Putin Junior dijelio, ,, kolibri’’ statue Dionizija, boga vina, zabave i požude, taj se dogadjaj ne bi nikad ni desio..
No na našu nesreću zmaj ne bijaše mrtav u tom trenutku, već njegova duša napusti život ovozemaljski tek 3 meseca kasnije u duševnoj bolnici u Splitu, pošto njegovo, jedva živo tijelo bješe prethodno doneseno sa ostrva Hvara.
Titula zmaja prpadaše čovjeku ili životinji, izmišljenom liku ili kakvoj neživoj stvari, kojeg bi tokom trosekundnog glasanja u sali Medison Sven gardena, svake četvrte zime, izabralo tajno udruženje , zlokobnog naziva ,, Dječji osmeh’’.
Upravo humanitarne akcije, te fondacije koje se održavahu u skoro svim zemljama sveta , bijahu sjajan paravan za njihovu trovjekovnu potragu za izgubljenim danom.
Naime ova iskvarena, tzv humanitarna organizacija je vjerovala da se godine 1726 datuma 24 oktobra na površini skoro cele zemljine kugle izgubio jedan dan. Naime prijavljeno je njegovo postojanje u svega tri, četiri grada Južne Amerike. U svim ostalim mjestima svijeta, taj dan nije prijavljen kao dan koji bi u tom trenutku postojao. Tako da sledbenici ove nazovi sekte taj dan traže i smatraju da će im njegovo nalaženje omogućiti da se vrate u 1726 godinu i kupe neke sad veoma cijenjene akcije na njujorkškoj berzi i time steknu bogastvo i moć kroz vjekove.
Za našu dalju priču veoma je važan detalj da je u jednoj svojoj knjizi crnogorski pisac Jevrem Brković pomenuo da je taj davno izgubljeni dan vidjen na području Cetinja u martu 2006. Kako ništa ne bi bilo prepušteno slučaju lično se zmaj ( na mjestu zmaja u januaru 2005 sa četvorogodišnjim mandatom bješe izabrana Ilijada, proslavljena knjiga čuvenog antičkog slepog stihotvorca Homera) sa nekoliko svojih najbližih sledbenika uputi u Crnu Goru.
Pošto se smjesti u hotelu Ambasador na levoj obali Morače, u prekrasnoj nam Podgorici, i pošto dvojici svojih sledbenika dade upustva za obavljanje veoma važanog posla, negde pred noć, zmaj udobno zaspa na svom krevetu, bez sumlje u uspešnost posla koji se trebaše obaviti.
I sve bi vjerovatno bilo u najboljem redu da to ne bijaše dan kad je Džordž J. Putin dijelio dionizijeve statue, i da dvojica sledbenika reda ,, Dječji osmeh ’’ ne bijahu Ludvig van Betven i šolja čaja od sporiša. Oni i ako odavno u organizaciji, i pri tome veoma vjerni istoj, ne bijahu pogodni za taj posao. Naime Ludvig van Betoven bijaše star, trom i potpuno gluv tako da nije čuo jedne jedine reči od onog što mu je zmaj ispričao, a šoljica čaja bješe vruće krvi,plaha i razdražljiva, i pri tome veoma brzopleta. Oboje bjehu neiskusni i do zuba naoružani.
Noć bješe već odavno pala kad dve čudne prilike pretrčaše sa jednog na drugi kraj ulice i iskočiše tačno ispred Jevrema Brkovića i njegovog ličnog pratioca. Svjedoci tada vidješe prepirku izmedju jedne od tih prilika i Jevrema, onda hrabro ulijećanje mladog telohranitelja i na kraju, jedva 10 centimetara visoku drugu priliku, kako vadi pištolj i puca u pratioca. Potom dve prilike onesveštiše Jevrema i odvodoše ga do gepeka iznajmljenog citroena.
Zmaj bijaše taman mislio o tome kako ime Jrvrem , potiče od riječi jevrek a to od riječi jevrej i lupaše neke teorije o tom , kad u sobu uleće šolja čaja od sporiša i Ludvig van Betoven noseći između sebe pretučenog Jevrema Brkovića. Zmaj se umalo ne prenerazi kad šolja čaja otpoče:
,, Ovaj kreten od Ludog van Blentovena je kriv . On se potpuno izgubio. Nije umio sastavit rečenicu . ’’
Tad zmaj napisa na papiru poruku za gluvog Betvena na kojoj je pisalo:
,, Betovene, šta se to tamo desilo?’’
,, Kreten je ubio telohranitelja. ’’ odgovori hladno Betoven.
Šolja čaja skoči, krenu da izvadi pištolj koji beše oduzeo već jedan ljdski život te noći, al spretni Betoven ga dohvati, zamahnu njime iz sve snage, i tresnu ga o zid. Komadići porcelana ležali su svuda po sobi a velika fleka čaja od sporiša cijedila se niz zid i lagano hladila. Zmaj i ne trepnu već reče:
,, Ja ću srediti ovaj haos, ti se otarasi Jevrema pre nego se osvesti.’’
Sutradan dok je avion JAT-a vraćao sledbenike ,, Dječjeg osmeha’’ praznih šaka i njihove snove o pronalaženju izgubljenog dana činio dalekim, zbunjeni Jevrem je u podgoričkom KBC-u pričao radoznalim novinarima svoju pustolovinu.