Djetelina sa cetiri lista

Kao klincu predskolskog uzrasta starije rodice su mi bacile u lice surove zivotne istine.Da nema Djeda Mraza,ni Snjezane ni patuljaka,vila,vjestica-sve izmisljeno.Bambi je postojao,a za sarenu lazu nisam bas bio siguran.Kada je majka isla u Dubrovnik pitala me sta cu da mi donese,hocu li sarenu lazu?Pretpostavljao sam da ako je nesto laza-onda i ne postoji.Ali,ako je sareno-onda mozda i postoji...
Krenuo sam u skolu i prva dva razreda bio miljenik uciteljice.Znala me u gradu na sred ulice zgrabiti i izljubiti.Od treceg razreda sam izgubio privilegovan status.U razredu je nekada bilo cak 43 ucenika,uciteljica je ostrim metodama zavodila red.Bila je shaka ucenika koji su za primjer ostalim bili kaznjavani samaranjem,povlacenjem za usi i kosu.Ja sam bio medju njima;tek nedavno sam ukopcao zbog cega joj vise nisam bio ljubimac.Naravno da batine nisu dobijala djeca oficira,doktora i uglednih ljudi,toj djeci je samo tu i tamo podviknula. Ponekad je pozivala drugog ucitelja da nam podijeli dodatnu porciju kazni.Lupao je lenjirom po prstima da se vise nisu mogli savijati.Trazio je da ucenik cucne,pa bi ga lupio nogom u ledja.Poneki su dobili zestoke samare koji ni odrasli ne bi lako izdrzali.Imao sam srecu da me on nije nikada udario,ali sam pretrpio grdan strah.Dobijao sam grdne batine kod kuce,u skoli,na ulici...
Rodice su mi rekle da cu u zivotu biti srecan ako nadjem djetelinu sa cetiri lista.I stvarno,jedna zgodna cura u razredu je imala djetelinu sa cetiri lista,bila je odlicna ucenica i iz ugledne porodice.Danima sam isao livadama i trazio djetelinu sa cetiri lista.Ni strva joj.Jednog dana sam se sapleo i pao na stepenistu kraj skolskog dvorista.Od pada sam imao jak bol, i koji trenutak sam ostao lezeci na stepenistu dok bol ne popusti.Pogled mi je pao na djetelinu koja je rasla u cosku stepenista:ugledao sam konacno stabljiku sa cetiri lista!!!Bol je popustio,djetelinu sam pazljivo ubrao i stavio u herbarijum.
U to vrijeme sam citao knjigu "Tom Sojer" Marka Tvena.Bio sam se posve poistovjetio sa junakom te knjige,mojim vrsnjakom.Bio sam se cak i zaljubio u njegovu Beki,njenu ulogu je dobila jedna curica u mom razredu koja je posve odgovarala opisu u knjizi.Htio sam da joj poklonim moju djetelinu sa cetiri lista,ali me bilo strah da ce mi se onda svi rugati,te da cu dobiti batina od uciteljice,njene i moje majke...Teska su to bila vremena za mene.
Proslo je mnogo godina,u jednom velegradu sam pred novu godinu ugledao da prodaju male vrceve sa djetelinom od cetiri lista.Mislio sam da je neko uzgojio hibrid i sada mlati novac koristeci ljudsko sujevjerje.Onda sam iz novina saznao da je to vrsta djeteline iz Meksika koja standardno ima cetiri lista...Mozda kod njih djetelina sa pet listova donosi srecu.
Otarasio sam se sujevjerja u zivotu,ali ponekad zavidim onima koji djetinjastim vjerovanjima,obicajima ili ritualima lakse izadju iz zivotnih kriza nego ja.Sam cist razum ima i svojih negativnih strana po psihu.
Ima jedna ne samo meni draga statua sa kultnim statusom.Prava turisticka atrakcija.Par vjekova su na njoj napravili zeleno-crnu patinu,ali se jedan njen dio cakli kao da je od zlata.To je njuska nekog mitoloskog bica,nimalo nije simpaticno to stvorenje.Ali,tradicija je da ko god prodje protrlja nos toj figuri.I pozeli nesto lijepo! Ja sam danas prosao pored statue,protrljao joj nos i napravio snimak koji vam prilazem.Nisam nista pozelio,ali sam se vedrije osjecao.Ko zeli,moze na monitoru protrljati nos te skulpture i nesto lijepo pozeliti.Nadam se da ce mu se zelja ispuniti!