РУСКИЊА

R U S K I NJ A
Razmiljeli se Rusi po cijeloj Crnoj Gori. Bilo je Ruskinja i za one o kojima se mislilo da će nevini u grob leć. Zabranjeni izlasci iz SSSRa imali su za posljedicu oslobođene Ruse po svijetu na milione. Ruskinje su bile mnogobrojnije za komat. Svaki dan je dolazilo na Cetinje po desetak autobusa iz primorja krcatih Rusa. Razgledali bi muzeje u turnusima, pa poslije razgledanja grupe bi imale ručak u Gradsku kafanu, a neke u Ineksov restoran(tursko..). To je bilo veoma uhodano, i Gradska i Ineks su brzo obavljali svoj zadatak. Rusima se mnogo žurilo da se što prije vrate u Petrovac i Sutomore, đe su na već odavno utabane staze i mjesta prodavali pegle, crni i crveni kavijar, flaše od po kila votke svih vrsta i po vas dan nekakvih džidža-bidža.
Dok su Rusi ručali, šoferi bi okretali autobuse i postrojavali se. Jednoga dana, pokušavajući da ’’bez revizije’’ izjednom okrene autobus, čuveni Montenegrov šofer Kokotan, smotao je volan do kraja i natega ga sa obadvije ruke. Kad je krenuo, puče nešto ka puška. Okupiše se šoferi, pa odovud, odonud, konstatovaše da je pukla poluosovina od volana, i da je sad veliki problem kako da odu oni autobusi koji su ostali iza, jer se ovaj ispriječio i zatvorio prolaz. Okolo se nije moglo jer se pravio podvožnjak(kadrovska staza). Jedva nekako na guranje promakoše ostali autobusi.
Putnike iz polomljenog autobusa smjestiše u Grand hotel do śutra, kad će doći drugi autobus za njih. Rusi se bune, jer im je prekinut lanac trgovine. Neće moći da prodaju po Cetinju ništa, jer to nije baš bila praksa. Jedna Ruskinja je bila najglasnija. Bunila se i plakala više od ostalih. Okupili se Cetinjani i gledaju ’’film’’. Božo Đis priđe Ruskinji da joj ’’pomože’’. Otud, odovud, smiri Božo Ruskinju koja ode u hotel i brzo se vrati sa jednom velikom torbom. Ode sa Božom pud pjace. Vodi Ruskinju Božo od prodavnice do prodavnice, ali torba stalno puna. Kad su izašli iz ’’Šestana’’ torba bješe skoro prazna. Obiđoše ostale prodavnice, i poslije gornjeg ’’Trgoprometa’’ torba bješe skalopljena. Ruskinja vesela. Poskakuje pored Boža, a on se pravi važan niz Njegoševu. Kako se približavao hotelu bivao je sve neveseliji jer je znao da ga na recepciji čeka nepremostiva barijera Stanko. Pored Stanka ni vazduh nije mogao proći, a đe onoliki čoek da prođe. Stanko je rijtko trepćao, sve da mu što ne promakne. Kako bi bilo lijepo, misli Božo, da sad radi Tolja fadžola. On često trkne do šanka da drmne neku, i u taj momenat bi moga promać na sprat. Ali Stanko ne kopore. Ni novine ne čita. Ruskinja čeka spasioca, a Božo čeka priliku da kidne uza skale.
Ok ok ok ok oooo, proteže se Stanko, pa se diže i ode u wc. Vrata od wc-a se još ne zatvoriše, a Božo ka soko poleće, preskačući po tri stepenika. Utrča u sobu kod Zinaide, tako se zvala, pa bez mnogo uvodnih riječi ’’uleće’’ u krevet. Kad je završio posa, strovali se pored Zinaide i u tri sekunde zahrka izlomljen štrapacom po Cetinju, a posebno mukama sa Stankom. Ruskinja Zinaida drma usnulog ljubavnika da ga probudi.
- Bažaaaa???Bažaaaa???
Božo ne kopore.
- Bažaaaa!!??
- Baaaža !?!?
Ni makac
- Bažaaaaaaa!!!!!!!!
- Štoe? Mumla Božo iz kušina.
- Baženka krasivi ???
- Aaij, eee, ma ne diže zabroždenu glavu iz kušina.
- Ti...ti u menja skančal ???
- Ahaan, potvrđuje Božo iz kušina.
Čim to ču, Zinaida đipi iz kreveta i poče da skače na sred sobe trupe. Božo se pridiže, pa kad razabra što se to radi, opet leže i sa rukama ispod glave gledajući u plafon reče:
- Bogomi, da znaš, ako ti je plodni dan, džabe ga istresaš.
Постед бај Гане Радусиновић