Visit Montenegro and experience absolute terror
Čitam danas i juče u dnevnim novinama na koji način dočekujemo ove nesretne strance što se zajebu (ups, pardon, izleće mi) pa dodju da provedu odmor u «netaknutoj prirodi» i uživaju u «divljoj ljepoti». Evo isprepadali i iznapadali jedan par austrijskih turista kod Šavnika neki divljaci, (pa dobro, je li divlja ljepota ili nije, pobogu!) Jedva se izvukli, stariji ljudi, trebali su znat’ bolje, ali sad im je kasno. I tako čitam ja dalje, kad ono i neki amerikanac umalo nije nastradao, ali sad nedje put primorja ga napali. Fino, mislim se, fino, bar je cijela Crna Gora pokrivena, uzduž i poprijeko. Smrvićemo vas turisti, ne možete se sakriti! Crni humor, crniiii.
A oni, na turiste mislim, tuge male, šta će, dodju i ponadaju se nečem novom, valjda hoće pod stare dane da šetaju i istražuju «zemlje u tranziciji». Pa ih put tako nanese i u Montenegro, pročitali u nekakvim tamo brošurama, vidjeli sliku Crnog jezera i Svetog Stefana, zabudalili, pa vele daj da odemo malo tamo. Šteta što se i oni ne vrate u Austriju ili Ameriku «netaknuti» pošto ih mi «divlji» dočekamo i to kako ih dočekamo, objeručke! Da, daaa, sve rukama, da ne kažem šakama po njima!
Da ne budem shvaćena pogrešno, Volim Ja Moju Crnu Goru I Njene Prirodne Ljepote Ako Iko!!! Ljude u njoj, paaaaa, recimo - malko manje. Liše familije mi, njih volim, posebno kad sam raspoložena, nešto rodbine (ne svu, ne bogami) i ovo malo oda(bra)nih mi prijatelja. Uh, ptice zaboravih, ptice volim! Ptice pjevaju, zlo ne misle.
Nego da ne pravim digresije već da se vratim na temu (kuku, opet će mi Stoka reći da filozofiram, nisam Stoko, ptičije mi časti, evo samo malkice).
Šlag na torti – pretučeni turisti uzvikuju: «Doći ćemo ponovo!». Njima se tačno ovo batinjanje svidjelo! Jes’ časti mi! Oni su ti ovo doživjeli k’o turističku ponudu Crne Gore. Ovo WILD su bukvalno shvatili. I evo ti njih sljedeće godine na još malo batina. Ako, ako, izićićemo im mi u susret, ne brinem se ja uopšte, nažalost.
