Zbog obimnosti honorarnog posla prije desetak dana sam kupio svu novu kompjutersku opremu i onako je povezao po patosu ispod starog kompjutera koji sam istoga dana poklonio supruzi.Mnogo se obradovala,izljubila me kao kada sam je mrtav pijan upitao da li će da se uda za mene.Odmah je instalirala par igrica tako da će onaj jedan ispit što joj je ostao do kraja fakulteta sigurno položiti pred smrt ili u paklu,ako u međuvremenu ne pogine putujući do Nikšića.
Istoka dana sam pošao da kupim kompjuterski sto i uputio se u poznato podgoričko smetlište namještaja-ND Compani.Pljunem 100 eura za čudnu konstrukciju od recikliranog materijala sav srećan što će mi sto stići sjutradan i što ću napokon moći kao pravi sin tehnologije da podignem sistem i uživam u čarima imaginacije.
Sjutradan me ne zovu,a ja sav tužnjikav stojim kraj prozora i bečim u svaki furgon koji uspori na raskrsnici.Ništa,niko ne dođe,nema moga stočića.
Prolazi par dana,hvata me napad ludila.Pozivam salon raspada i oni me obavještavaju da su mi prodali sto koji nemaju na lageru.Daju mi alternativu da čekam novu isporuku smeća ili da uzmem novac.Odlučujem se za drugu opciju,odlazim kod njihovog šefa,ispaljujem par oštrica,uzimam svoj novac i odlazim u drugi salon na suprotnom dijelu grada.
Tamo su me dočekali kao Boga,odmah su mi pronašli adekvatan sto.Isporuka narednog jutra.
Sviće naredno jutro.Žena je osvanula kraj kompjutera i sva iznervirana što ne može da pređe jedan nivo u svojoj infantilnoj igrici, udara nogama u moje nove komponente.Ludim,u žurbi da stignem na posao zaboravio sam da izvadim četkicu iz usta.Ko zna dokle bih išao takav ali sam se srećom,dok sam obuvao cipele, oglednuo u mermer na pragu.
Oko podne poziv iz salona.Izvinjavaju mi se i kažu da je moj sto prodala radnica iz druge smjene i da više takvih nemaju.Padam u nesvijest.Nakon radnog vremena upućujem se kod njih i nalijećem na prvi kompjuterski sto
-LJUDI,UZEĆU OVAJ,NEMA VEZE ŠTO JE ŽUT I ŠTO MU JE IVICA OBIJENA SAMO MI GA DOPREMITE DO VEČERAS!
Oni samo što me ne grle,opet mi se izvinjavaju i zahvaljuju,prosipaju komplimente na račun mog držanja i izgleda.
Pada noć.Otrgao sam ženu od kompjutera,oborio je ispod sebe i uvalio joj ga do pluća.I taman kada sam htio da okrečim čitavu kuću zazvoni telefon.STOČIĆ!!!
Unervožen izlijećem ispred kuće,dočekujem salonce kao bogove.Oni mi iznose sto,potpisujem listu o isporuci.Na kraju mi jedan dodaje dva točkića i kaže da ih UVIDAM.
Oni odlaze,polumrtva žena mi pomaže da oborimo stočić i uvidamo točkove.Oćeš kurac.Ne mogu da se uvidaju,odlemljeni su.Opet zovem salon.Doćiće majstor sjutra.
Hvatam se za glavu i čekam da žena nešto progovori kako bih se istresao po njoj.Mudro ćuti i kao sva isjekirana počinje da me tješi.
