Kada bi drveće znalo da govori, ispričalo bi vam tužnu priču. Priču o zlim silama koje već godinama uništavaju sve zeleno što im stane na put... priču o primitivnim bićima koja gaze sve što im ne mrlja njihovu obuću... priču o metalnim slonovima koji krče i lome sve pred sobom... priču o gradu Podgorici. Na sreću, drveće Podgorice zna da govori, te ćemo napraviti jedan intervju sa podgoričkim zelenilom.
Nalazimo se na Licu Mjesta, poznatom podgoričkom kraju. Kao što viditie, jelte, sa slike, pred nama je koncentracioni logor u kome je par stotina stabala otpočelo štrajk glađu u znak protesta. Pošto smo bili previše zanijeti Evropskom Junejom, te nismo znali da našim dragim zelenim drugovima nešto nije po volji, upitaćemo sad jednog od njih da nam kaže šta je to što njih kao kolektiv muči:
+ Gospođo Jelo, čujem da ste vi zaduženi za odnose sa dvonogašima. Hoćete li nam poajasniti o čemu se zapravo radi?
- Pa vidite.. mi smo se danas okupili u znak protesta. Pazite o čemu je zapravo riječ. Već godinama razni čudni dvonogaši i višetočkaši maltretiraju našu braću drvad i nižje rastinje. Na stotine naših boraca, dalo je svoje života, no ništa postigli nijesmo. Nas su ovdje zatvorili u ovaj strašni logor i ne znamo šta će biti sa nama. Nekoliko drugova žbunova je pokušalo da pobjegne i zamalo da su uspjeli u svojoj namjeri. Na domak slobode, mučki ih je iz sasjede sasjekao jedan autobus i pali su ničice na obližnjoj ulici. Odmah potom su nas ogradili ovom prokletom crvenom ogradom i više niko nije pokušao da pobjegne. Apelujem na Evropsku Juniju, zaštitnika biljnih prav..
+ Hvala Jelo, odužili ste malo..
- sigurnu biljnu kuću i...
+ Ma ućuti više!.. Da čujemo šta drugi ima da kažu. Gospodine Borislave, kakvo je vaše viđenje stvari..
- A?!.. oh da! Viđenje stvari.. dakle, viđenje stvari.. Evo ovako. Jednu noć, ima već par godina od tada. Nismo bili u logoru, već su svakojaki dvonogaši šetali međ nama. I tako ja stojim.. onako, malo dremuckam, kad mi se odjednom primače jedan dvonogaš. Taman kad krenuh da mu se predstavim i pružim granu, on zavuče ruku, izvadi nekakvu cjevčicu i poče da me prska.. Brže bolje zamahnuh granom put njeg..
+ Heh.. Zahvaljujemo se Borislavu što je to podijelio sa nama. Dragi čitaoci, to bi bilo sve sa Lica Mjesta.
