SELjACI

E pređi preko visećeg mosta danas. E ne pređi, ne prelazio ga nikad. Ove podgoričanke su najufuranije ribe na svijet. Postoji samo jedna vrsta ljudi u ovom gradu kojoj nijedna podgoričanka nikad nije rekla da je seljak a to su samo pravi seljaci. Dokazano je da bilo koji drugi pripadnik muškog roda koji je bio u pg, barem jednom javno ili tajno morao je biti nazvan seeeljakom ili seljaaakom.
Ma ne, prolazim preko visećeg mosta, prije par dana ( tek se sad sjetih toga) i to od mašinske ka centru. Kad sam došao do početka stepanica ka mostu , na mjestu gdje se putić odvaja ka ona dva sanduka ( zgrade vlade čega li). Tu ti se dva momka oprostiše od nekih cura i nisu prošli ni 10m, a ova jedna će drugoj, prije no što je ova preduhitri:
,, Koji seeeljaci. ’’
,, Jes vidje li, bez svija? ’’
Tu se ja i ovaj kolega te je bio sa mnom, pogledamo samo. Spuštimo se na most prateći neke ekstra ribe. Kad posred mosta, dvije od po možda trideset godina čavrljaju nešto pa će jedna:
,, A, jes Stefan. Koji je to debil ( u prevodu seljak). Znaš ti da je on mene htio...’’
Tu se malo nasmijemo. Popnemo se ponovo stepenicamo i idemo pored onih klupa, tu neka grupa momaka tu sjedi , priča nešto. Kad prođoše ove dve te su išle ispred nas, pored njih, jedan će:
,, Kako mi je neko lijep da...’’
Tu je valjda kukavac htio da kaže danas, ili što li, uglavnom riječ završio nije, kad se ona bliža njemu okrenu u mjestu, ko pod ručnu, i obrusi kao da joj je opsovao oca, majku , ujnu i td. sve po spisku:
,, Mrš seljaaaku!!! ’’
I nastavi dalje. Ućutasmo i ja i kolega. Žao nam momka, ovi ga drugi zezaju. On ništa, sjede i ni riječi.
Taman smo stigli do prelaza kod pozorišta i počeli komantarisat dogadjaj, kad otud jedna na mobilni , u štikle od po metra, utegnuta u neke farmerice ko kobasice u celofan, ide i dere se ko da zove nekog sa druge strane mosta:
,, Alo seeeljaku, s kim ti misliš da pričaš. Znaš ko sam ja...’’
E tu se počnemo kidat od smijeha njoj u facu. A ona ni pet, ni šest, no kad dođe do nas, pokri slušalicu rukom i unese nam se.
,, Đe blenetete?’’
Ne čekajući odgovor produži, i posle jedno metra odvali:
,, SEEELjACI !!!’’
I javi se ponovo na telefon.
E tu mi nije jasno koji qrac je pokrila slušalicu rukom, ko da onog kretena s kim je pričala nije već nazvala seljakom ko i nas. Nas dvojica zaključismo , daljim razmatranjem, da jedini način da te pg-nke ne nazovu seljakom je da:
Nabaviš opanke ( obavezno zemljane, da ostavljju tragove po trotoaru )
Nabaviš pantalone ( s glibavim nogavicama, te je Titex proizvodio 60-tih)
Nabaviš džemper ( domaći, pleteni, s pet, šest rupa)
Nabaviš motiku ( kvalitetnu, takođe zemljanu )
Dosta si nabavljao. Iskočiš iz neke prigracke autobuske linije kod Nikića, i pravac ulica Slobode oko 21.00 u subotu.
Pa da vidiš , brate, imaju one za tobom da se okreću i da viču jedna drugoj:
,, Pazi ovog KRALjA.’’
E seljanke , seljanke.