E pa gospodo, malo ste se zajebali. Ovo nije sprdnja na račun Bolonjaca. Ima tamo materijala, znam zasigurno, ali ...
Božjom voljom, igrom slučaja ili pak kakvim spletom okolnosti, prije par dana zapade me da slušam konverzaciju jednog nadredjenog i jednog podredjenog činovnika, a obojice iz moje firme. Tema iste bješe prijem novih radnika u naše jato, a neposredni povod želja Podredjenoga da u isto ušlepa maloga od komšijinog kuma – “vrhunski momak”, reče.
- “Kojekude Milošu, valja nam se konkursa raspisivati” – učinje mi se da reče Nadredjeni.
- “Aferim gazda! Valja, jašta da valja!” – sad mi se učinje da progovori Podredjeni.
- “Deder Milošu, reci ti meni - ko su ovi bečelori te nam se po zemlji šeću?”
- “Bome gazda, niko jošte ne zna. Vele škole učili, a slabo šta znadu, diplome nose, al’ im ne valjadu. Jošte kažu da ih se sila božja sprema u ove krajeve...”
Bješe li ova halucinacija posljedica neodoljive arome vlastelinsko-vazalskog odnosa koji ova dvojica njegovahu, ili pak zbog zadaha najzaguljenijeg konzervativizma koji se prostrije po sobici - nisam siguran. Tek, meni se jedva razbistri pogled, pa, pri čistoj svijesti i zdravoj pameti, u mjeri kojom mi je to Božjom milošću dato, saslušah centarlni dio razgovora.
Nadredjeni: “Ja mislim da ne treba primati ove Bolonjce. To više nije ni Š od ŠKOLE.”
Podredjeni: “Slažem se u potpunosti. Mi treba da primamo ove što su završili po starom sistemu, ovo kao mi, dok god možemo da ih nadjemo.”
Razišljam u ćošku (tamo se valjda dobro razmišlja – makar stara škola tako kaže) – sreća pa ovih što su završili po starom sistemu ima dovoljno na birou. Ono jes’ – nećemo se nakupiti svježe krvi, jer većina njih tamo figurira decenijama, ali makar nećemo primiti Bolonjce. A onda, prelazeći , onako željan razmišljanja, ka drugom ćošku iste kancelarije skontah da suština problema možda i nije u “novoj školi”.
Ljudi moji, nije li ta stara škola, koje se Nadredjeni i Podredjeni iz moje priče i naše surove svakodnevice pijano drže, ludo se ponoseći njome - upravo kičma našeg mnogoglavog problema?! Nije li stara škola iznjedrila sve one Dr-e, Mr-e, diplek-e, dipling-e, diplpr-e, eksperte i stručnjake svih profesija i zanimanja, koji se evo decenijama sprdaju na sva zvona!? I sa profesijom, i sa školom, i sa nama i sa sobom!
Školova li stara škola inženjere za na čelo kolone?!
Nije li stara škola uspješno podmetnila tezu da je “država pravnika” dovoljno dobra zamjena pojmu “pravna država”!?
Dade li stara škola sve one ekonomske magove i vragove, koji nam svima pokazaše da se može sastavidi kraj s krajem i sa 3 marke mjesečno.
Nije li stara škola pojedinima proširila Hipokratovu zakletvu stavkom: “Otvaraću samo one što mi se otvore” !?
Nauči li stara škola raju da se pali poput novogodišnje prskalice, dijeli poput špila karata i cima poput autobusa-harmonike
Školova, podmetnu, dade, proširi, nauči. – niko drugi do STARA ŠKOLA.
Ja toliko! Praštajte i hvala za pažnju!
