Citirajući novog Džokera, Bog da mu dušu prosti, počeću da priču o nečem, što mi već neko vrijeme smeta.
Naime, kad sam prvi put došla na sprdnju bilo je blizu dvadeset sprdozaluđenika da bi se ta cifra ponosnih pojedinaca srozala na 5.
5! Bruka! Kad sam došla, tu su bile legende poput Stoke, Svetog, Mudrog Aksentija, extraobicnog, fruit,Zoge, Zvoncice i spisak se proteže u nedogled... Kad sam čitala njihove sprdnje, mislila sam da nikad nću bit dostojna da i ja budem među njima jer su ti ljudi imali toliko duha da su moji bijedni tekstići izglgledali kao pjesmice tipa ringe-ringe-raja. A onda: dođe Geronimo... puče sprdnja! Jedan po jedan... sprdozaluđenici su odlazili i ispisivali se, počeli da bježe od sprdozaluđeništva kao od kuge...Aman, opustite se ljudi!
Ja odbijam da budem dio mase. Odlučila sam da postanem sprdozaluđenik i tako dam svoj malecki doprinos očuvanju te ugrožene vrste:
Danas kad postajem sprdozaluđenik, dajem svoju časnu sprdačku riječ da ću davati samo petice, isključivo petice i ništa sem petica, tako mi Bog pomogo!
Aj sad, ostajte mi zdravo.
Pozdravljam vas i ostajem vaša Baba Jaga.
