Prvi pismeni-drugo polugodje

Pocinje drugo polugodje.Odmarali smo dosta i napunili baterije za sprdnu shkolu.
Ja bash volim raspust jer ne dovacem knjigu nego se samo igram.
Ne sprda mi se ali sam se uzelio drugaricama i drugovima.
Na raspustu sam bio u inostranstvo,ne znam zashto ga tako zovu kad skoro isto pricaju ka' mi. Ustvari pricaju drugacije ali ih sve razumijem evo i primjera:
belo-bijelo
lepo-lijepo
bas-autobus
askara-vojska
knjavanje-spavanje
keva-majka
varenje-duvanje...
Isprva je malo teze ali se brzo priviknesh i sve razumijesh.Tamo imam 2 brata koji su malo mladji od mene pa se mozemo i igrati zajedno.Jedan je malo priglup i zaljubljive prirode,ima dugu kosu i bradu pa ga zovem masni.On se ne ljuti nego sam mu ja smeshan.
Svira gitaru u bendu "electric wire" mada ih ja zovem new kids pa oni pizde i oce da me biju nego sam vishi i jachi pa mi ne mogu nishta.
Taj moj brat masni ima djevojku i stalno je dovodi kuci da se ljube i svako svoj posa' a oni samo shto se ne kresnu posred dnevne.
Ja ili izadjem ili im dam 200 dindzi i pokazem im vrata.Oni su stvarno kao iz filma(mislim svi oni)svashta govore roditeljima,nemaju ni trunku poshtovanja i shto je najsmjeshnije to funkcionishe("opushteno" to im je svaka treca rijech).
Ovaj drugi brat je uredno poshishan i okupan.Ima i neki brilijantin od kog kosa sjaji.I on ide u shkolu i voli sprdnju,voli djevojchice i pivo.
Da nismo braca bili bi najbolji drugovi.Volimo da "zatvorimo" kafanu,iako se posle ne uimijemo vratiti kuci.
Jednom smo poshli ujutro umjesto kuci u zoo i onda su nas (na moje iznenadjenje)vratili i rekli nije nam tu mjesto,ja sam se sjetio stoke i pozvao se na njega,rekao da smo najbolji "ortaci" ali dzaba.
Kad smo bili kuci vazda smo pili pivo i pravili nekakvu muziku jer oni imaju uredjaje i instrumente i svashta na svijet.
Njihova soba je ustvari studio a spavaju dje stignu.
Njihove roditelje sam samo vidio kad sam doshao i od tada ni glasa ni traga,kad bitam dje su samo mi kazu: ma boli te uvo batice!
Mene nije boljelo uvo ali me vishe nije ni interesovalo dje su,lijepo sam se provodio.
Njihovo shetalishte je ogromno ali ipak malo,jer sam par puta sretao neke poznanike koji su mi govorili: Dje si bratee.
Imaju neku veliku rijeku i poshto je 1 dio bio zaledjen klizali smo se,ja sam ih stalno grudvao ali oni ne vole da se grudvaju.Kad sam rekao da u Pg ne rade shkole kad pada snijeg tj. da svi izadju i grudvaju se nisu mi vjerovali.
Isto tako mi ne vjeruju kad kazem da posle 2ujutro kod nas ne radi nishta.
Nije im jasno zashto su inostranstvo a ni meni donekle,a donekle ipak jeste,jer iako se chini da je sve praktichno isto nije, samo je vlast ista a sve je drugo totalno drugachije nego kod nas.
Za kraj bih rekao da posle svoje porodice najvishe volim tu bracu iz inostranstva.