По свој прилици мораћу још да учим! Мислио сам "улетјећу" на тај "Спрдња ком" пренијети посјетиоцима тог сајта своја промишљања и натјерати их да "мућну главом"! Кратко и јасн, а при томе (бар по мени)и духовито и са поруком. Афоризам ја тако и настао. Али, авај. Да би био успјешан спрдач, бар по неким коментаторима, мораш писати надугачко и нашироко, па још "од Кулина бана..." Нека, научићу. Стрпљењем сам се већ "наоружао" - нигдје као овдје људи се не боје промјена, а све јунак до јунака - а и времена имам - посао ми не смета, јер сам већ и заборавио кад сам оно проглашен неподобним, јер сам одбио да мислим њиховом главом, па стога одбих и чланску карту.
А и рјечит сам, чини ми се!
И почетничким искуствима нисам незадовољан. Уствари, осјећања су ми помијешана. Јесте да су ми све четири почетничке спрдње скинуте са сајта ("Експеримент"; "Помама"; "Аутомобили" и "Ћао Дарвине")увијек ће, изгледа бити заштитника "лика и дјела..." и чувара националног поноса и то сматрам својеврсним угрожавањем мојих права. Али сам истовремено и задовољан, јер је моју импресију "Разочарење" прочитало преко 40-оро посјетилаца сајта. Наравно, ако резултати нису саопштени од "Монстата" или нису резултат ЦЕДЕМ-ових чувених истраживања "јавног мњења". Па сам, стога, у увјерењу да је било баш тако.
Редовни читаћ (и коментатор) свих тих мојих спрдњи - док их дежурни моралиста-цензор није укинуо (вјероватно да би сачувао чистоту нације) - био је спрдач чијем би се надимку италијани грохотом насмијали ако би га буквало превели, јер би у преводу добили неког чудног морнара. Било је тамо разноразних махом неукусних коментара. Али, од свега му замјерам само што се дрзнуо да ме шаље у Крушевац (?!?) и то још на бријање.
Њему на знање, седам дана у недјељи глатко сам избријан. А његове фашистичке "депортације" немају шансу. Уз то треба да зна сасвим сигурно он не воли Црну Гору више од мене и није више његова него моја (са Цетиња сам, ако је то уопште важно)и ово је моја домицилна држава. Сад што ми је матица Србија није његов проблем. И на крају ни он ни његови немају довољно велика м..а да ме одавде помјере.
А његовим изгледом ја се нисам и нећу бавити. Доказ је то што га не шаљем у Африку.
Поздрав, до нових сшрдњи!
П.С. На крају ја се не љутим толико на њега, свак свој крст носи. Најгори су они што на све што их у животу снађе - слијежу раменима.
